Na delu
je veoma široka kampanja nekih ljudi u Srbiji kojima je cilj da svi
počnu da pišu ćirilicom. Pokušava se kroz vesti, novine, medije uticati
na ljude i na njihovu svest da pišu više ćirilicom. Ta kampanja je
legitimna.
Međutim
postoje neke veoma, veoma opasne i ksenofobične kampanje koje imaju
sasvim drugi cilj. Cilj tih ljudi je da se latinica protera iz
srpskog jezika. Njihov argument je da je latinica hrvatsko pismo a
ćirilica srpsko pismo. Oni takođe smatraju da je ćirilica izvorno srpsko
pismo i da je to deo nacionalnog identiteta. Međutim, nijedna tvrdnja
nije tačna. Niti je latinica hrvatsko pismo niti je ćirilica jedino i
izvorno srpsko pismo. Latinica je, uz ćirilicu, jedno od pisama srpskog
jezika.
Na
latinici je napisano hiljade knjiga, časopisa, magazina, literature,
dnevnih novina. Na ćirilici takođe. Činjenično stanje stvari je da Srbi
koriste dva pisma, sviđalo se to nekome ili ne. Istina je da je
ćirilica uslovno rečeno zapuštena, ali samo u Crnoj Gori, na severu
Srbije (u Vojvodini) i u Beogradu i možda u većim gradovima. Međutim, u
malim gradovima kao i u selima ćirilica je pravi vladar. Ona je toliko
dominantna da je iluzorno uopšte pričati o njenoj ugroženosti.
Kao deo
srpskog jezičkog prostora, Crna Gora je propisala da je u službenoj
upotrebi srpski jezik i oba pisma: ćirilica i latinica ravnopravno.
Evidentna je velika različitost u tome gde je koje pismo preovlađujuće.
U Republici Srpskoj je ćirilica službeno pismo.
Takva
situacija u kojoj se nalazi naš jezik i pisma je veoma opasna. Na duže
staze to vodi ka nastanku nekoliko jezika. Tvrdimo da je veoma
neodgovorno sprovoditi kampanju za istiskivanje latinice iz srpskog
jezika. Posledice mogu biti katastrofalne po naš jezik. Srbi su izgubili
velike teritorije zarad toga što su izjednačili naciju i pravoslavlje.
Sada preti da Crna Gora polako ode iz srpskog korpusa jer se nasilno
nameće čirilica i perfidno proglašava da je samo onaj koji piše
ćirilicom Srbin a da za one koji pišu latinicom nema mesta u Srpstvu.
Već se
stidljivo čuju glasovi koji propagiraju nekakav crnogorski jezik koji je
različit od srpskog. Ček se i u Vojvodini čuju glasovi, doduše još
stidljiviji, da je u Vojvodini vojvođanski jezik. Zapitajmo se da li
možda mi pravimo greške nekada. Da li je uvek neko drugi kriv? Zbog čega
proglašavati da latinici nema mesta u srpskom jeziku? Kakav je to
interes?
Na delu
je velika diferencijacija, pravljenje razlika između sadašnje srpske
nacije u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Vojvodini. Plašimo se
da se takva politika koja zagovara isključivost izuzetno loše očituje po
srpsku kulturu i vodi ka katastrofalnim posledicama, na žalost. Moguće
je izgubiti Crnu Goru ali i Vojvodinu zbog takve politike. Apelujemo na
"ćirilizatore" da prestanu svoju kampanju za izbacivanje latinice iz
srpskog jezika. Napominjemo da je apsolutno legitimna kampanja za
pisanje ćirilicom. Ali kampanja koja ima za cilj zabranjivanje latinice
ili pak njeno proterivanje je ne samo apsolutno nelegitimna, nego i
nezakonita, neustavna i sa veoma katastrofalnim ako ne i fatalnim
posledicama po srpski jezik i kulturu.
