Make your own free website on Tripod.com

 

 

LJUBIŠA GVOIĆ, grafički inženjer,

Borba za ćirilicom i njenim dokazivanjem da bi opstala kao ćirilično pismo, a ne latinično više je politički problem nego njena praktična realnost. A, baš kod te praktične primene ćirilica je jedino praktično i idealno pismo primenljivo na računarskoj tehnologiji. Svaki slovni znak pokriva izgovor i tipku na tastaturi, dok to nije slučaj kod ostalih pisama drugih naroda i nacija. Čak i latinica pisana srpskim kod slova Đ, Dž, Lj mora da se koriste dva slovna znaka. Kod njih nema ono pravilo po Vuku Karadžiću: piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano. Engleski jezik koji je neprikosnoven u računarskoj tehnologiji nije ni približno prišao tome. Čak 40% tog jezika može se naučiti uz neka pravila, a ostalo uz ,,fotografsko" pamćenje sa pitanjem kako se to piše? Drugim rečima, obrada ćiriličkog pisma u latinici nije ništa drugo do obrada već postojećeg hrvatskog sa malim izmenama u dijalektu. Dokle nestručnog i fušerskog rada tako velike kompanije? Rusija ima svoje pismo koje je neprikosnoveno, a Grci pored svog grčkog imaju i latinično pismo, a šta je sa Korejom, Japanom, zemlje Bliskog istoka itd. Da li će njihova pisma na silu prepravljati u latinicu? Ovo pismo pišem koje je Majkrosoft (Microsoft) obradio, a pogledajte kurzivna (kosa slova ili ,,italik" ) kako nam nude nestručne slovne znake:


ЉЊЕРТЗУИОПШЂЖЋЧЛКЈХГФДСА>ЅЏЦВБНМ;:_Ђ
љњертзуиопшђжћчлкјхгфдса<ѕџцвбнм,.ђ


Obratite pažnju na mala kosa slova (kurzivna) Гг Тт Пп Дд, a to pismo treba u stvari da predstavlja pismo pisano rukom. Slova Гг Тт Пп Дд uopšte ne liče na izvorno pismo jednog naroda, diletalizam i nestručnost. Slovo г г je latinični obrnuti znak slova S, a to slovo ima značenje u makedonskom jeziku sa jedno pet reči, a u srpskom uopšte ne postoji, т т je latinično slovo M, dok slovo П п je latinično slovo N. Čak i naši eminentni profesori našli su se pametni, pa su slovni znak pisani (kurzivni) slova ш izbacili donju crticu, a ostavili kod kod slova т. Vidi fontove ćirilice iz kurziva. Ovi slovni znaci se javljaju u svim fontovima koje je napravio Microsoft . A, karakteristika svakog naroda je upravo ta da pojedini slovni znaci čine odliku jednog naroda. Istorija srpskog naroda od prihvatanja hrišćanstva i objašnjenjem i tumačenjem u početku zasnivala se na fresko-slikarstvu. U kasnijem periodu javlja se ćirilični ispis, a manastiri su bili centri opismenjavanja. Samim tim ovim potezom nametanja latinice potiskuje se pravoslavlje i ćirilični identitet srpskog naroda. Danas se sve radi ubrzano u cilju globalizacije - novog svetskog poretka, jer Srbi mnogo mrse i kvare zacrtane ciljeve. Niko ih nije zvao, a nije ni tražio od njih da nam nameću njihove stavove. Oni imaju sva svoja prava na tradiciju, veru, mišljenja i način života, koji žele da nametnu. Svaki slovni znak ustvari je likovni simbol koji je lako prepoznatljiv i ostaje nam u pamćenju, a kada čitamo pismo, ustvari mi čitamo simbole. Drugo, samo pismo i karakteriše psihološko stanje i odraz naroda. Ćirilica je zasnovana na kvadratnom i kružnom obliku širokogrudosti, dok latinica je uzana, sabijena i odraz je sitnosopstveničke psihologije, što i jeste odraz Zapada.

Na kraju, ako se kaže da je pisano pismom ćirilice, onda je ćirilica (kao ovo pismo koje su oni napravili) i ne bi trebalo da im bude problem, a latinično nije ni u kom slučaju i nametnuto je u posleratnom periodu, a u poslednjih trideset godina je doživela ekspanziju potiskujući izvorno pismo u ime neke svetske i međunarodne civilizacije.


grafički inženjer Ljubiša Gvoić

 

Pogledajte šta kaže ovaj gospodin.

Na početku on hvali ćirilično pismo i kaže da je upravo ono najsavršenije za računarsku terminologiju. Tvrdi da je engleski jezik težak za savlađivanje jer se samo oko 40% može naučiti a ostatak se mora pamtiti. Međutim, činjenice ga oštro i nedvosmisleno demantuju. Ne samo da je engleski lak nego je danas lingua franca celog sveta. Danas je bez engleskog jezika nemoguće opstati u svetu. Da nije tako onda bi baš srpski sve sa ćirilicom bio danas preovlađujući jezik sveta. Ali pošto ga niko ne smatra za takvog onda se moramo pomiriti sa tom činjenicom i ne pokušavati da autosugestijom sami sebe uverimo u suprotno. Jednostavna činjenica je da je naš jezik jedan sasvim mali i običan jezik na svetu. A "najsavršenije" pismo ćirilica je jedno sasvim obično pismo koje da je takvo za kakvim ga ovakvi ljudi smatraju, bilo bi u upotrebi u svetu i u drugim jezicima. Ali nije tako.

Pogledajte dalje šta tvrdi ovaj gospodin. Naime on vidi metafizičku dimenziju pisma sa narodom. "A, karakteristika svakog naroda je upravo ta da pojedini slovni znaci čine odliku jednog naroda." Tvrdi da je pismo u stvari simbol jednog naroda. Da nije smešno, verovatno bi ilo mnogo tužno da neko tako nešto izjavi. Pri tom se samo treba setiti da je ćirilicu "izmislio" Grk a ne Srbin.

Čovek pominje manastire, hrišćanstvo, kulturu i istoriju... I ono što smo i pretpostavili da će izjaviti, on izjavljuje "Samim tim ovim potezom nametanja latinice potiskuje se pravoslavlje i ćirilični identitet srpskog naroda". Do sada niko nije znao da postoji ćirilični identitet. Ali to je dobar trenutak da nešto novo naučimo od ovog gospodina.

Ali to nije sve. Na redu je globalizacija i ceo Zapad. Sada je ustvrdio da je ćirilica "zasnovana na kvadratnom i kružnom obliku širokogrudosti, dok latinica je uzana, sabijena i odraz je sitnosopstveničke psihologije, što i jeste odraz Zapada." Nije dosta da se hvali ćirilica nego se latinica povezuje sa "sitnosopsveničkom psihologijom Zapada". Nije potrebno istaći da je latinica nastala iz grčkog alfabeta (sa kojim ima dosta zajedničkih slova) a da je i ćirilica nastala iz grčkog alfabeta (sa kojim takođe ima zajednilkih slova).

A na kraju ovo pismo se završava sa jednom grubom neistinom. Čovek tvrdi da je latinica nametnuta u posleratnom periodu i da je tek u poslednjih 30-tak godina doživela ekspanziju.
Činjenica je da je latinica u upotrebi skoro ceo vek i da nikako nije nametnuta jer su o njoj raspravljavi i Đuro Daničić ali i Jovan Skerlić predlažući da srpski jezik napusti ćirilicu i pređe na latinicu.
Takođe je činjenica da se današnja ćirilica BITNO razlikuje od one "crkvenom" ćirilice koja je bila u "upotrebi" (a ko je tada znao uopšte da piše) hiljadu godina. Crkvena ćirilica je imala 46 slova a današnja 30 od kojih je novih 5 slova:
Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ . Takođe je i jezik bio drugačiji.

Od tada je promenjen i jezik ali i pismo pa nam ništa ne fali.

 


 

 


glavna kampanja reagovanja predlozi kontakt

 

(C) 2002 by Srpska Latinica. Sva prava zadržana.
Poslednji put sajt je ažuriran 27. novembra 2002.