Make your own free website on Tripod.com


Srpski konzervitivizam
Vi筫 箃ete nego koristi
Za箃o latinica smeta nekome

Dva ravnopravna pisma
Slu綽ena upotreba pisma
Dr綼vno pitanje
Ksenofobija
Dominacija srpskog jezika
苅rilica - jedino pismo ?

Latinica i ljudska prava
Nametenje 鎖rilice
Dnevno politikanstvo

 

Slu綽ena upotreba pisma

 

Danas je u Republici Srbiji u slu綽enoj upotrebi srpski jezik i 鎖rili鑞o pismo, a latini鑞o pismo u skladu sa zakonom.

Mi bismo 緀leli da na筧 kampanja uti鑕 na promenu ovog zakona jer smatramo da taj zakon nije pravi鑑n.

Tako餰 smatramo da se ovim zakonom kr筫 ljudska prava i zahtevamo od Narodne Skup箃ine da promeni ovaj neustavan zakon kako bi i deo populacije gradjana Srbije (Srba) koji koriste latini鑞o pismo, a u skladu sa Pravopisom srpskog jezika koji ka緀 da srpski jezik ima dva standardna pisma: 鎖rilicu i latinicu, imali pravo da koriste svoje pismo - latinicu. Dana筺ji neustavni zakon im to ne omogu鎍va propisuju鎖 da je u slu綽enoj upotrebi 鎖rili鑞o pismo.

 

 

RS – I/5-1.

ZAKON O SLU瓸ENOJ UPOTREBI JEZIKA I PISAMA

„Slu綽eni glasnik RS”,

br. 45 od 27. VII 1991, 53. od 16. VII 1993, 67 od 30. VIII 1993, 48 od 20. VII 1994.

I. OSNOVNE ODREDBE

萳an 1.

U Republici Srbiji u slu綽enoj je upotrebi srpskohrvatski jezik, koji se, kada predstavlja srpski jezi鑛i izraz, ekavski ili ijekavski, naziva i srpskim jezikom (u daljem tekstu: srpski jezik).

U Republici Srbiji u slu綽enoj je upotrebi 鎖rili鑛o pismo, a latini鑞o pismo na na鑙n utvr餰n ovim zakonom.

Na podru鑚ima Republike na kojima 緄ve pripadnici narodnosti u slu綽enoj upotrebi su, istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma narodnosti, na na鑙n utvr餰n ovim zakonom.

 萳an 2.

Slu綽enom upotrebom jezika i pisama, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba jezika i pisama u radu: dr綼vnih organa, organa autonomnih pokrajina, gradova i op箃ina (u daljem tekstu: organi), ustanova, preduze鎍 i drugih organizacija kad vr筫 javna ovla规enja (u daljem tekstu: organizacije koje vr筫 javna ovla规enja).

Slu綽enom upotrebom jezika i pisama, u smislu ovog zakona, smatra se i upotreba jezika i pisama u radu javnih preduze鎍 i javnih slu綽i, kao i u radu drugih organizacija kad vr筫 poslove utvr餰ne ovim zakonom. 

萳an 3.

Slu綽enom upotrebom jezika i pisama smatra se naro鑙to upotreba jezika i pisama u:

1) usmenom i pismenom op箃enju organa i organizacija me饀sobno, kao i sa strankama, odnosno gra餫nima;

2) vo餰nju postupka za ostvarivanje i za箃itu prava, du緉osti i odgovornosti gra餫na;

3) vo餰nju propisanih evidencija od strane op箃inskih organa i organizacija koje vr筫 javna ovla规enja na teritoriji op箃ine (u daljem tekstu: evidencije);

4) izdavanju javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvr餰nih prava gra餫na;

5) ostvarivanju prava, du緉osti i odgovornosti radnika iz rada ili po osnovu rada.

Slu綽enom upotrebom jezika i pisama smatra se i upotreba jezika i pisama pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obave箃enja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih javnih natpisa. 

萳an 4.

Organ, organizacija i drugi subjekt mo緀 svoj naziv, firmu ili drugi javni natpis da ispi筫, pored 鎖rili鑛og, i latini鑛im pismom.

U firmi preduze鎍, ustanove i drugog pravnog lica, odnosno radnje ili drugog oblika obavljanja delatnosti deo koji se koristi kao znak mo緀 se ispisivati samo latini鑛im pismom. 

萳an 5.

Saobra鎍jni znaci i putni pravci na me饀narodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se 鎖rili鑛im i latini鑛im pismom.

Saobra鎍jni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored 鎖rili鑛og, ispisivati i latini鑛im pismom. 

萳an 6.

Svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom koja u vr筫nju javnih ovla规enja re筧va o njegovom pravu i du緉osti da upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa 鑙njenicama na svom jeziku. 

萳an 7.

U slu綽enoj upotrebi tekst na jezicima i pismima narodnosti (u daljem tekstu: jezici narodnosti) ispisuje se posle teksta na srpskom jeziku ispod ili desno od njega, istim oblikom i veli鑙nom slova.

Ako je vi筫 jezika narodnosti u slu綽enoj upotrebi, tekst na tim jezicima ispisuje se posle srpskog jezika po azbu鑞om redu.

Geografski nazivi i vlastita imena sadr綼na u javnim natpisima ne mogu se zamenjivati drugim nazivima odnosno imenima, a ispisuju se na jeziku narodnosti u skladu sa pravopisom tog jezika. 

 

II. SLU瓸ENA UPOTREBA LATINI菿OG PISMA 

萳an 8.

U op箃inama u kojima u ve鎒m broju 緄ve pripadnici naroda 鑙je je primarno pismo, u skladu s tradicijom tog naroda, latinica, u slu綽enoj je upotrebi i latini鑛o pismo.

Statutom op箃ine, u skladu sa stavom 1. ovog 鑜ana utvr饀je se slu綽ena upotreba latini鑛og pisma. 

萳an 9.

Organi i organizacije koje vr筫 javna ovla规enja u op箃ini u kojoj je u slu綽enoj upotrebi i latini鑛o pismo, du緉i su da gra餫nima, na njihov zahtev, na latini鑛om pismu dostavljaju re筫nja i druga pismena kojima se re筧va o njihovim pravima i obavezama, kao i svedo鑑nstva i druge javne isprave.

Obrasci javnih isprava za potrebe op箃ina u kojima je u slu綽enoj upotrebi i latini鑛o pismo, 箃ampaju se 鎖rilicom i latinicom. 

萳an 10.

Kad se, u skladu sa odredbama ovog zakona tekst ispisuje i latini鑛im pismom, tekst na latini鑛om pismu ispisuje se posle teksta na 鎖rili鑛om pismu, ispod ili desno od njega. 

III. SLU瓸ENA UPOTREBA JEZIKA I PISAMA NARODNOSTI 

萳an 11.

Op箃ine u kojima 緄ve pripadnici narodnosti utvr饀ju kad su i jezici narodnosti u slu綽enoj upotrebi na njihovoj teritoriji.

Jezik, odnosno jezici narodnosti koji su u slu綽enoj upotrebi u op箃ini, utvr饀ju se statutom op箃ine.

Jezici narodnosti koji su u slu綽enoj upotrebi u radu organa autonomne pokrajine utvr饀ju se njenim statutom. 

萳an 12.

Prvostepeni upravni, krivi鑞i, parni鑞i ili drugi postupak u kome se re筧va o pravima i du緉ostima gra餫na vodi se na srpskom jeziku.

Postupak iz stava 1. ovog 鑜ana mo緀 se voditi i na jeziku narodnosti koji je u slu綽enoj upotrebi u organu, odnosno u organizaciji koja vodi postupak.

Ako je organ, odnosno organizacija koja vodi postupak obrazovana za vi筫 op箃ina, postupak se mo緀 voditi na jezicima narodnosti koji su u slu綽enoj upotrebi u op箃inama obuhva鎒nim podru鑚em tog organa, odnosno organizacije i to za stranke u postupku – pripadnike narodnosti koji imaju prebivali箃e u op箃ini u kojoj je u slu綽enoj upotrebi jezik narodnosti.

Kad u postupku u鑕stvuje jedna stranka – pripadnik narodnosti, postupak se, na njen zahtev, vodi na jeziku narodnosti koji je u slu綽enoj upotrebi u organu, odnosno organizaciji koja vodi postupak.

Kad u postupku u鑕stvuje vi筫 stranaka 鑙ji jezici nisu isti, postupak se vodi na jednom od jezika koji su u slu綽enoj upotrebi u organu, odnosno organizaciji koja vodi postupka o kome se strane sporazumeju.

Ako se stranke ne sporazumeju o tome na kom 鎒 se jeziku voditi postupak, jezik postupka odre饀je organ, odnosno organizacija pred kojom se vodi postupak, osim ako jedna od stranaka zahteva da se postupak vodi na srpskom jeziku, u kom slu鑑ju 鎒 se postupak voditi na tom jeziku. 

萳an 13.

Utvr餴vanje jezika na kome 鎒 se voditi postupak je prethodno pitanje o kome, u skladu sa odredbama ovog zakona, odlu鑥je lice koje vodi postupak.

Slu綽eno lice koje vodi postupak du緉o je da upozna stranku koji su jezici u slu綽enoj upotrebi na podru鑚u organa, odnosno organizacije pred kojom se vodi postupak i da zatra緄 od sranke da se izjasni na kom 鎒 se jeziku voditi postupak.

Dok se ne utvrdi jezik postupka, slu綽eno lice vodi postupak na srpskom jeziku.

Na鑙n utvr餴vanja jezika postupka i utvr餰n jezik postupka nazna鑥je se u zapisniku. 

萳an 14.

Zapisnik i odluke u prvostepenom postupku i u vezi s tim postupkom izra饀ju se, kao autenti鑞i tekstovi, na srpskom jeziku i na jeziku narodnosti, ako je na jeziku narodnosti vo餰n postupak.

Stranka u postupku 鑙ji jezik nije utvr餰n kao jezik postupka ima prava utvr餰na u 鑜. 16. i 17. ovog zakona. 

萳an 15.

Drugostepeni postupak vodi se na srpskom jeziku, a stranke u postupku imaju prava utvr餰na u 鑜. 16. i 17. ovog zakona.

Drugostepeno re筫nje, odluku, zapisnik, podneske, isprave i druga pismena u drugostepenom postupku i u vezi s drugostepenim postupkom prevodi prvostepeni organ ili organizacija na jezik, odnosno jezike na kojima je vo餰n prvostepeni postupak. 

萳an 16.

Na podru鑚ima na kojima jezici narodnosti nisu u slu綽enoj upotrebi, organi, odnosno organizacije koji vode postupak du緉i su da pripadnicima narodnosti koji kod njih ostvaruju svoja prava i obaveze obezbede:

1) da u postupku kod ovih organa i organizacija upotrebljavaju svoj jezik i pismo;

2) da na svom jeziku podnose molbe, 綼lbe, tu綽e, predloge, predstavke i druge podneske;

3) da im se na njihov zahtev dostavljaju na njihovom jeziku otpravci re筫nja, presuda i drugih akata kojima se re筧va o njihovim pravima i obavezama, kao i svedo鑑nstva, uverenja, potvrde, i druga pismena.

Smatra鎒 se da postoji zahtev iz ta鑛e 3. stava 1. ovog 鑜ana i ako je podnesak podnet na jeziku narodnosti. 

萳an 17.

Izjave stranaka, svedoka, ve箃aka i drugih lica koja u鑕stvuju u postupku na podru鑚ima u kojima nije u slu綽enoj upotrebi jezik narodnosti date na jeziku narodnosti, unose se u zapisnik na srpskom jeziku. Na zahtev pripadnika narodnosti, koji je u鑕snik u postupku, zapisnik ili pojedini njegovi delovi preve规e se na jezik narodnosti.

Izjave lica iz stava 1. ovog 鑜ana, date na srpskom jeziku, prevode se na jezik narodnosti ako zahteva pripadnik narodnosti koji je u鑕snik u postupku.

Postupak se vodi uz pomo tuma鑑 ako slu綽eno lice koje vodi postupak ne poznaje u dovoljnoj meri jezik narodnosti.

Tro筴ove prevo餰nja snosi organ, odnosno organizacija kod koje se vodi postupak.

Odredbe 鑜ana 16. i st. 1–4. ovog 鑜ana shodno se primenjuju i u postupku kod Ustavnog suda. 

萳an 18.

Na podru鑚ima na kojima su u slu綽enoj upotrebi i jezici narodnosti, svedo鑑nstva o ste鑕nom obrazovanju, kad je nastava izvo餰na na jeziku narodnosti, druge javne isprave, kao i druge isprave koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvr餰nih prava gra餫na, na zahtev pripadnika te narodnosti, izdaju se i na njegovom jeziku.

Na podru鑚ima na kojima su u slu綽enoj upotrebi i jezici narodnosti, evidencije iz 鑜ana 3. ta鑛a 3. ovog zakona vode se i na tim jezicima.

Obrasci javnih isprava, kao i obrasci evidencija za potrebe podru鑚a na kojima su u slu綽enoj upotrebi jezici narodnosti, 箃ampaju se dvojezi鑞o, na srpskom i na jeziku svake narodnosti 鑙ji je jezik u slu綽enoj upotrebi. 

萳an 19.

Na podru鑚ima na kojima su u slu綽enoj upotrebi i jezici narodnosti, nazivi mesta i drugi geografski nazivi, nazivi ulica i trgova, nazivi organa i organizacija, saobra鎍jni znaci, obave箃enja i upozorenja za javnost i drugi javni natpisi ispisuju se i na jezicima narodnosti. 

萳an 20.

Firma preduze鎍, ustanove i drugog pravnog lica ispisuje se na srpskom jeziku i na jeziku narodnosti koji je u slu綽enoj upotrebi u op箃ini u kojoj je sedi箃e tog subjekta.

Firma se mo緀 ispisati i na jeziku narodnosti, koji je u slu綽enoj upotrebi u mestu poslovanja subjekta iz stava 1. ovog 鑜ana.

Pravno lice iz stava 1. ovog 鑜ana nije du緉o da ispisuje na srpskom jeziku, odnosno na jeziku narodnosti, firmu ili njen deo koji se koristi kao robni znak, bez obzira na njegovo jezi鑛o poreklo.

Odredbe st. 1. do 3. ovog 鑜ana, odnose se i na radnje, odnosno druge oblike obavljanja delatnosti.  

IV. SREDSTVA ZA SPROVO蠩NjE OVOG ZAKONA 

萳an 21.

Sredstva potrebna za ostvarivanje slu綽ene upotrebe jezika i pisama obezbe饀ju organi, odnosno organizacije u kojima se ostvaruju prava i obaveze utvr餰ni ovim zakonom.  

V. NADZOR NAD SPROVO蠩NjEM ODREDABA OVOG ZAKONA 

萳an 22.

Nadzor nad sprovo餰njem odredaba ovog zakona vr筫, u okviru svog delokruga, ministarstva nadle緉a za poslove u oblasti uprave, saobra鎍ja, urbanizma i stambeno-komunalnih poslova, prosvete, kulture i zdravstva.  

VI. KAZNENE ODREDBE 

萳an 23.

Nov鑑nom kaznom od 2.000 do 80.000 novih dinara* kazni鎒 se za privredni prestup organizacija ovla规ena za postavljanje saobra鎍jnih znakova i naziva mesta koja postupi suprotno 鑜anu 19. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog 鑜ana kazni鎒 se i odgovorno lice u organizaciji iz stava 1. ovog 鑜ana nov鑑nom kaznom od 400 do 4.000 novih dinara.*

* „Slu綽eni glasnik RS”, broj 48/94.

萳an 24.

Nov鑑nom kaznom od 2.000 do 80.000 novih dinara* kazni鎒 se za privredni prestup preduze鎒, ustanova ili drugo pravno lice koje istakne, odnosno ispi筫 firmu protivno odredbama 鑜ana 20. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog 鑜ana kazni鎒 se i odgovorno lice u pravnom licu nov鑑nom kaznom od 400 do 4.000 novih dinara.*

* „Slu綽eni glasnik RS”, broj 48/94. 

萳an 25.

Nov鑑nom kaznom od 800 do 5.000 novih dinara* kazni鎒 se za prekr筧j vlasnik radnje koja nema svojstvo pravnog lica ako ispi筫, odnosno istakne firmu suprotno odredbi 鑜ana 20. ovog zakona.

* „Slu綽eni glasnik RS”, broj 48/94. 

萳an 26.

Nov鑑nom kaznom od 160 do 1.000 novih dinara* kazni鎒 se za prekr筧j odgovorno lice u organu, odnosno organizaciji koja vr筰 javna ovla规enja ako naziv organa odnosno organizacije ispi筫 suprotno odredbama 鑜ana 19. ovog zakona.

* „Slu綽eni glasnik RS”, broj 48/94. 

VII. PRELAZNE I ZAVR㎞E ODREDBE 

萳an 27.

Nazivi mesta, ulica, trgova, organa i organizacija, firme i drugi javni natpisi, uskladi鎒 se sa ovim zakonom, najkasnije do kraja 1992. godine. 

萳an 28.

Odredbe ovog zakona o vo餰nju evidencije, 箃ampanju obrazaca i izdavanju javnih isprava primenjiva鎒 se od 1. januara 1992. godine.

Do po鑕tka primene odredaba iz stava 1. ovog 鑜ana primenjiva鎒 se propisi kojima su ova pitanja ure餰na na dan stupanja na snagu ovog zakona. 

萳an 29.

Postupci iz 鑜ana 12. ovog zakona zapo鑕ti pre stupanja na snagu ovog zakona, kad je u pitanju jezik postupka, okon鑑鎒 se po propisima koji su va緄li na dan stupanja na snagu ovog zakona. 

萳an 30.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da va緀 Zakon o na鑙nu ostvarivanja prava pripadnika narodnosti na upotrebu svog jezika i pisma kod republi鑛ih organa („Slu綽eni glasnik SRS”, broj 14/71), Zakon o ozna鑑vanju firme i naziva organizacija udru緀nog rada na jeziku naroda i narodnosti („Slu綽eni glasnik SRS”, broj 5/78), Zakon o na鑙nu obezbe餴vanja ravnopravnosti jezika i pisama naroda i narodnosti u odre餰nim organima, organizacijama i zajednicama („Slu綽eni list SAPV”, broj 29/77) i Zakon o ostvarivanju ravnopravnosti jezika i pisama u SAP Kosovu („Slu綽eni list SAPK”, broj 48/77). 

萳an 31.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Slu綽enom glasniku Republike Srbije”.

 


glavna kampanja reagovanja predlozi kontakt

 

(C) 2002 by Srpska Latinica. Sva prava zadr綼na.
Poslednji put sajt je a緐riran 27. novembra 2002.