Ovde ćemo izneti samo od nekih pogrešnih i lažnih tvrdnji "ćirilizatora".

Na sceni je neviđena kampanja ljudi koji na sve načine i svakodnevno pokušavaju da proture tezu da latinica nije srpsko pismo, da je ćirilica na rubu opstanka i da država mora da je zaštiti tako što će sputavati latinicu.

Svakodnevno viđamo u svakakvim novinama, časopisima, TV emisijama, internet sajtovima nezadrživ stampedo ksenofoba koji žele da proteraju latinicu iz srpskog jezika. Dežurni demagozi su uvek tu da "spasu srpstvo". Tako je i Skupština nepostojeće države donela deklaraciju o zaštiti ćirilice. Niko nije ni reč rekao o latinici. Ko će latinicu da štiti? Smatraju da će spasiti ćirilicu ako potiru latinicu!

Država na sve to ćuti i saginje glavu. Vlada Srbije se povlači pred sve agresivnijim i bezobzirnim nasrtajima ljudi koji bi da se "vratimo tradiciji" ne pitajući nikoga i pretpostavljajući da svi mi to želimo. Smatraju da svi Srbi žele da pišu samo ćirilicom. Osporava se Microsoftu da nazove srpskom bilo koju verziju njihovih proizvoda ako ona nije na ćirilici. Kao da i latinica nije naše pismo!

---

 

• Ćirilica je naše jedino pismo.  

Moderan srpski jezik ima dva, potpuno ravnopravna pisma - ćirilicu i latinicu. To potvrđuje i Pravopis srpskog jezika Matice srpske koji kaže: "Ćirilica i latinica predstavljaju standardna pisma našeg jezika".
Ako i Pravopis laže, onda život ne laže. Potrebno se samo osvrnuti oko nas i uvideti da su oba pisma tu. Na latinici se štampaju knjige, časopisi, naučni radovi, novine isto kao i na ćirilici.

• Ćirilica je naše "izvorno" pismo. 

Matično i autohtono pismo srpskog naroda ne postoji. Matično pismo Slovena je glagoljica. Kasnije nastaje i ćirilica, ali ne ovakva kakvu je poznajemo danas već bitno drugačiju koju ne biste uspeli ni da pročitate a kamoli da razumete šta je napisano. Ćirilica je čak nastala na teritoriji Bugarske. Ona je i stvorena za drugačiji jezik - staroslovenski, a ne za srpski jezik.
Srpski jezik je imao tokom svog razvoja nekoliko pisama: glagoljicu (kao prvo slovensko pismo), tzv. "crkvenu" ćirilicu, Vukovu ćirilicu i najzad latinicu. Nekada je u Bosni srpski jezik (doduše veoma retko i malo) pisan i na arapskom pismu. Dakle, izvorno pismo srpskog jezika (kao i svih Slovena) je glagoljica a ne današnja reformisana Vukova ćirilica.

• Ćirilica je naše nacionalno pismo. 

Ćirilica nije srpsko nacionalno pismo jer se njome služe mnogi narodi a ne samo Srbi.
Takođe ćirilicu su stvorili Grci a ne Srbi i bila je napravljena za Slovene i to za stari slovenski jezik a ne za Srbe.
Njome se služe mnogi narodi: Srbi, Makedonci, Bugari, Ukrajinci, Belorusi, Rusi, Rumuni (do XX veka), mnogi turkofonski narodi centralne Azije (Kazahstanci, Uzbekistanci, Tatari, Turkmeni itd), Mongoli.
Pravo nacionalno pismo bi predstavljalo pismo koje samo jedan narod koristi. Takvo pismo bi bilo hebrejsko, grčko, hindi pismo, taj, kinesko, japansko, korejsko, jermensko, gruzijsko pa i arapsko.

• Ćirilica je pismo kojim se Srbi služe hiljadu godina. 

Srpski jezik je hiljadu godina koristio tzv. "crkvenu" ćirilicu.
Današnja ćirilica je u stvari reformisana ćirilica koja se veoma bitno razlikuje od te "hiljadugodišnje" ćirilice.
Tadašnji jezik je takođe bio veoma drugačiji nego današnji. Njega možete prepoznati u pesmama i molitvama Srpske Pravoslavne Crkve koja i dan danas koristi taj jezik. Danas bi to "hiljadugodišnje pismo" mogli da pročita samo mali broj ljudi, ne veći od par procenata Srba.

"Crkvena" ćirilica je imala 46 slova a današnja Vukova ima 30. Od tih 30, 5 je potuno novih. Starih je samo 25.

• Ćirilica je u krizi. 

Ćirilica nije u krizi već je činjenica sasvim suprotna - ona je veoma dominantnija od latinice u Srbiji.

Velika većina, ako ne svih 100% školskih (počev od osnovne škole preko srednje do fakulteta) udžbenika je napisano na ćirilici.
Imena ulica, državnih institucija, naseljenih mesta, granični prelazi - svi su na ćirilici. Svi zvanični dokumenti su na ćirilici.
Sve isprave sem nekoliko (vozačka dozvola i saobraćajna dozvola) su isključivo na ćirilici.
Ako u svakodnevnom životu više ljudi upotrebljava latinicu to je slučaj samo u Beogradu i Vojvodini. Dovoljno je otići u neki manji grad i videti da je ćirilica potpuni vladar tamo.

Ustav je "neustavno" propisao da je zvanično pismo (a nijedna zemlja na svetu ne propisuje zvanično pismo) ćirilica kršeći tako ravnopravnost pisama i kršeći prava građana da se slobodno služe pismom kojim žele. Pri tome nacionalne manjime i etničke zajednice imaju pravo da koriste pismo koje žele a deo Srba koji koriste latinicu nemaju već moraju da koriste jedno (nametnuto) od dva ravnopravna pisma.

Traži se od Vlade Srbije da "čuva" ćirilicu a nikom ne pada na pamet da traži od Vlade Srbije da isto tako čuva i latinicu, jer je i ona naše, srpsko pismo.

Na pokliče "ćirilizatora" da se tzv. lokalizacija windows-a (prevod na srpski, prim autora) izvrši isključivo na ćirilici, Vlada odgovara da neće priznati da je izvršena lokalizacija ako se ne izvrši isključivo na ćirilici.
Na sceni su i opasne kampanje koje propagiraju da nije Srbin onaj ko ne piše ćirilicom. Na sve to Vlada Srbije saginje glavu. Nijedna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih i građanskih prava nije smogla snage da se pozabavi ovom temom i da reaguje.
Postoje ljudi koji svakodnevno pišu dopise državnim institucijama, pozivajući se na lažne podatke, sprovode kampanju da se latinica izbaci iz srpskog jezika. Kako reče jedan od takvih, vreme je da se "preseče" i da se stvari "postave na svoje mesto".

• Ne postoji jezik sa dva pisma. 

Postoje mnogi jezici sa dva pa i više pisama.
Japanski ima čak tri pisma: hiragana, katakana i kandži.
Korejski ima dva.
Kineski ima dva: tradicionalno i pojednostavljeno.
Nemački ima dva: goticu i latinicu. Za vreme Drugog svetskog rata je čak i gotica bila jedina zvanična.
Među njima je i srpski sa dva pisma: ćirilicom i latinicom.

• Preti nam nestanak. 

Ne preti nam nestanak.
Srpski jezik je promenio mnoga pisma (glagoljicu, "crkvenu ćirilicu", a sada koristi Vukovu ćirilicu i latinicu) i reformisao jezik (setite se jezika pre Vuka Karadžića) pa mu ništa ne nedostaje. Do sada je samo napredovao i od sada će.

• Latinica je u stvari hrvatsko pismo. 

Latinsko pismo su stvorili stari Latini u Rimskoj državi.
Latinica je nastala od grčkog alfabeta isto kao i ćirilica.
Današnja srpaska latinica je u naš jezik je došla jer se mi prosto nalazimo u Evropi pa smo u dodiru sa svim narodima koji pišu latinicom i mi počeli da se njome služimo. Da se kojim slučajem nalazimo u Aziji okruženi narodima koji se služe nekim drugim pismom, velika je verovatnoća da bismo se i mi služili tim pismom.