Srpski konzervitivizam
Više štete nego koristi
Zašto latinica smeta nekome
Dva ravnopravna pisma
Službena upotreba pisma
Državno pitanje
Ksenofobija
Dominacija srpskog jezika
Ćirilica - jedino pismo ?
Latinica i ljudska prava
Nametenje ćirilice
Dnevno politikanstvo

Državno pitanje

 

Da li je uopšte pitanje korišćenja pisma državno pitanje?

Po našem mišljenju odgovor je odričan. Nikako država ne sme imati veze sa tim. Pitanje jezika i pisma je isključivo pitanje kulture ali i slobode. Neki pogrešno predstavljaju da će se maltene država raspasti i da će Srbi nestati ako se ne "zaštiti" ćirilica tako što će se "preseći stvar" i proglasiti da srpski jezik ima samo ćirilično pismo a da je latinica u stvari hrvatsko pismo.

Takvu tezu propagira gosp. Vojin Kerleta u svom radu "Opšti problemi službene upotrebe ćirilice na lokalnom nivou  povodom donošenja novog zakona o lokalnoj samoupravi". On tvrdi da je neophodno da se proglasi da je ćirilica JEDINO pismo u upotrebi u srpskom jeziku. On želi da se "hitno definiše identitet srpskog jezika i pisma tako što će se srpskom jeziku VRATITI status JEDINOG pisma". Njegov stav da "prihvatanjem teze da je ćirilica jedino pismo našeg jezika, naš jezik ne bi ništa izgubio jer svaka reč u srpskom jeziku se može napisati ćirilicom" je izuzetno pogrešan i kosi se sa logikom. Jer, onda bi mogli da upotrebimo bilo koje pismo (čak i neko novoizmišljeno) kojim bi mogli da svaku reč napišemo tim pismom i onda bi i to pismo mogli, koristeći njegovu logiku da proglasimo za jedino.

Gosp. Dragoljub Zbiljić, predsednik upravnog odbora Udruženja za zaštitu ćirilice tvrdi da je u našim okolnostima to pitanje od državnog značaja! Nijedan se dokaz ne nudi zbog čega je on stekao tu impresiju da je to od državnog značaja. Kao da se namerno pokušava uvesti država da nameće silom jedno pismo. Kao da nije opšte poznato koje su nadležnosti države. Što manje nadležnosti to je bolje za građane te države. Za zaštitu kulture postoje druge institucije a nikako država. Najzad, to bi značilo da nastaje jedna tzv. državna kultura a to je nedopustivo. Kultura, jezik, pismo itd. su jednostavno stvari izvan državnih pitanja. Nacija nije isto što i država, ma koliko se trudili da to dokažu. Naročito u XXI veku. Po našem mišljenju nije dopustivo da se država meša u privatne poslove pojedinaca i da im nameće pismo s obzirom da srpski jezik ima dva ravnopravna pisma. Ne postoji niti jedan razlog; bilo pravni, moralni ili pak kulturni ili politički da se država meša i da propisuje koje je pismo u službenoj upotrebi u Republici Srbiji.

Kakve veze ima država sa pismom? Naše je mišljenje da država nesme da ima veze sa jezikom niti sa pismom. Država mora da ima vlast da vlada i sprovodi zakone a nikako da se meša u kulturu na način na koji predlažu "ćirilizatori".
Postoje neke države koje uopšte ne propisuju zvanični jezik (Sjedinjene Američke Države nemaju zvanični -official- jezik) pa time ni zvanično pismo.
Ustav (osnovni zakon) Nemačke propisuje da je zvanični jezik u Nemačkoj nemački, ali nigde ne kaže koje je pismo u upotrebi. To se ostavlja kulturi da definiše. Radi napomene treba imati na umu da Nemci imaju isto dva pisma: latinicu i goticu.
Španski ustav takođe ne propisuje zvanično pismo već samo zvanični jezik (kastiljanski). U ovim zemljama se smatra normalnim da je u zvaničnoj upotrebi latinično pismo jer je to opšte poznata stvar a i pravopisi tih jezika propisuju latinicu za pismo tih jezikâ.

Dakle, država može (ali čak i ne mora) da propiše zvanični jezik ali ne i zvanično pismo jer se ta oblast definiše pravopisom tog jezika. Konkretno u našem jeziku, Pravopis Matice srpske (koji se zvanično primenjuje u školama Srbije) kaže da srpski jezik koristi dva standardna pisma: ćirilicu i latinicu. Prema tome, Ustav koji propisuje da je u službenoj upotrebi ćirilica je nepravičan i "neustavan" (poslužićemo se tim terminom) jer ne omogućuje građanima Srbije da koriste u službenoj upotrebi jedno od svoja dva pisma - latinicu.

Postoje dva rešenja: ili da država propiše da je u službenoj upotrebi srpski jezik (bez pominjanja bilo kojeg pisma) ili da propiše da je u službenoj upotrebi srpski jezik i oba pisma.