Naše je mišljenje da su ljudi koji
sprovode kampanju za izbacivanje latinice iz srpskog jezika tipični
ksenofobija. Oni bi da se mi Srbi okružimo granicama i da ne primamo
nikakav uticaj izvana (a naročito ne sa Zapada). Oni smatraju da ćemo mi
nestati sa lica zemlje ako nešto promenimo ili ako smo slični sa
Zapadnim narodima. (Njih sličnost sa azijskim narodima kao što su Turci
ili Arapi ne zabrinjava). Turcizmi u našem jeziku ne predstavljaju
nikakav problem ali zato ako kojim slučajem u naš jezik uđe neka reč iz
francuskog, nemačkog ili pak engleskog onda je to nacionalna katastrofa.
Nestaće nam jezik, kažu oni. Naravno da to nije tačno i da je u stvari
njihova teza o našem nestanku u stvari dijametralno suprotna istini. Ne
samo da nećemo nestati već ćemo obogačivati naš jezik pa će on postajati
lepši ali i dominantniji.
Slična je
stvar i sa pismom. Da se podsetimo malo činjenica iz istorije. Kada je Vuk
sprovodio reformu jezika i pisma i tada se digla tolika buka oko njegove
reforme da su korišćeni isti argumenti kao što su "nestaćemo", "uništićemo
svoje pismo", "to je katastrofa", itd. Srpska Pravoslavna Crkva je dugi
niz godina koristila staru ćirilicu i žestoko se opirala novoj,
reformisanoj Vukovoj ćirilici. Naravno da ne samo što nismo nestali već je
naš jezik od tada samo napredovao. A i dan-danas napreduje. Ali samo iz
tog razloga što Srbi ne dopuštaju da ksenofobija i konzervativizam
prevladaju.
Ksenofobi
se u stvari plaše drugih. Oni misle da su oko nas sve sami neprijatelji i
da svi rade u zaveri da nas unište. I nas i naš jezik a i naše pismo -
ćirilicu. Iz tog njihovog straha proizilaze ovakve opasne ideje - da se
protera latinica iz našeg jezika. Oni smatraju da što manje zajedničkih
dodirnih tačaka imamo sa drugim narodima da je to utoliko bolje. Ne
shvataju da je stvar upravo suprotna. Što više dodirnih tačaka je u stvari
što bolje. Mi time razvijamo zdravu konkurenciju, u kulturi nastaju dobra
književna dela koja će ako su dobra preplivati i Bosnu i Hrvatsku i onda
će situacija biti obrnuta. Mi Srbi ćemo imati dominantnu kulturu na ovim
prostorima, ako je to cilj ksenofoba. Da imamo samo ćirilicu, Hrvati i
Bosanci (Bošnjaci) bi bili dominantni jer njih ne zanima ćirilica i ne
koriste je. A mi koristimo i ćirilicu ali i latinicu pa bi po prirodi
stvari mogli da čitamo njihov jezik a oni se ne bi ni potrudili da nauče
da čitaju ćirilicu. Samim tim mi bismo bili u prolici da čitamo njihova
dela a oni ne bi mogli naša. I tada bi izgubili, ako je oupšte stvar u
tome da neko pobedi.
Korišćenje reči kao što su
"katastrofa", "nacionalno otrežnjenje", "ćirilica se gazi", "Srbi su
lišeni ćirilice", "Srbija je ugrožena", "ćirilica je nacionalni
identitet Srba", "ćirilica je duša naroda", "u pitanju je opstanak Srba"
samo govore koliko njihov strah ima snagu. Ne uspevajući da nametnu
svoju volju Srbima, oni prete, zagovaraju potpuno izbacivanje latinice
iz srpskog jezika, paniče bezrazložno i pokušavaju da animiraju Srbe
lažno tvrdeće da će Srbi nestati ako ne izbace latinicu iz jezika.
Stvar je
naime da jednom za svagda moramo da shvatimo da od ksenofobije,
nesaradnje sa drugim bratskim evropskim narodima mi možemo imati samo
štete a nikako koristi. Međutim, od otvorenosti, prihvatanja i
drugačijih shvatanja obogaćujemo sebe i svoj jezik. Nijedno zatvoreno
društvo nije nikada uspelo. Otvorena društva u kojima vlada sloboda uvek
napreduju!
