Poznato je da su Srbi veoma konzervativan
narod. Zašto je to tako, niko ne zna. Srbi veoma teško i nevoljno
prihvataju novitete. Oni održavaju stare metode, stare navike čak i kada
prođe mnogo vremena od kada su mnogi napredni narodi prihvatili nove
stvari. Setimo se vremena kada je trebalo uvesti prugu u Srbiju. Na
iznenađenje mnogih, tada je veoma tesno pobedila opcija da se gradi pruga
kroz Srbiju. "Šta će nam to zlo?", "To Austija želi da nas porobi sa tim
vozovima..."- to su bili komentari tadašnjih lidera. Za to vreme neki
narodi kao što su Englezi ili pak Holanđani uvode sve novo u svoje zemlje
i neverovatno brzo napreduju. To čine i danas. Nije uzaludno smišljena
poslovica "ko ne napreduje, nazaduje".
Setimo se Vuka Karadžića i njegove reforme
srpskog jezika i pravopisa. Današnji veliki borci za očuvanje ćirilice i
proterivanje latinice - Srpska Pravoslavna Crkva bila je
tadašnji najžešči kritičar
Vukove reforme. Tadašnji jezički prvaci u Srba su se zdušno protivili
Vukovoj reformi. Danas Srpska Pravoslavna Crkva je zdušno za očuvanje
Vukove verzije ćirilice. Čudni smo mi Srbi. Kada se pojavi nešto novo mi
to na jedvite jade prihvatimo i onda to čuvamo kao što smo čuvali ono što
smo napustili pre toga.
Kao kontrast možda je
interesantno pomenuti Rimljane ali i Engleze. Rimljani su bili narod
koji su primenjivali sve najmodernije tada što je postojalo. Počev od
vođenja države, preko ratovanja do književnosti, religije... Ako nešto
ne valja - oni promene. Imali su četiri državna uređenja. Kad država ne
funkcioniše kako treba oni promene pa probaju nešto drugo. Promenili su
i religiju. Kada osvoje neki narod, obavezno prihvate neki njihov
običaj, deo njihove kulture. Zbog toga su bili tako dugovečna nacija.
Zbog toga su toliko dugo postojali.
Slični su i Englezi. Neki zlobnici kažu da je engleski jezik u stvari
romanski jezik budući da u njemu ima oko 70% romanskih (francuskih i
latinskih) reči. Oni se nisu libili da prihvate strane reči. Zato je
engleski jezik danas bez premca na svetu. Pravi vladar sveta! Smatra se
da ima ubedljivo najviše reči od bilo kog drugog jezika an svetu. Ne
smeta mu ni gramatika (koja je uprošćena do krajnjih granica) koja se
menjala vekovima, ni pravopis (koji je veoma težak). Jezik se menjao i
prihvatao nove stvari bez prevelikog otpora onih koji su taj jezik
govorili.
Međutim, kod Srba je situacija
upravo obrnuta. Recimo, ako u upotrebu uđe nova reč iz engleskog jezika
(npr. reč "e-mail") smesta se po raznim novinama javljaju dežurni koji
iz sve snage napadaju i kritikuju kako sme da se desi da se ne korisi
neka srpska reč ako ima zamenu za tu englesku reč. I onda smišljaju neke
kovanice i pokušavaju da je ubace u upotrebu. Nije stvar u tome da li je
to u redu ili ne nego sama ta situacija u kojoj se konstantno pojavljuju
neki ljudi kojima smetaju strane reči, latinica, zapad, Evropa,
katoličanstvo (inače bratska hrišćanska vera), oni koji ne vole narodnu
muziku, koji ne vole opanke itd. Kao da je potrebno svaki dan
apostrofirati da smo mi Srbi i da je dobar Srbin samo onaj koji piše
ćirilicom, ne koristi strane reči, voli šajkaču i opanke i naravno
narodnu muziku. Svako ko se ne uklapa u taj milje nije Srbin i treba ga
proterati iz Srpstva.
A trebalo bi da imamo široke vidike! Trealo
bi da smo prvi u mnogim stvarima! Umesto da dozvolimo da nam lideri
konzervativni i lenji da prihvate moderne stvari mi treba jednom za svagda
da svi shvatimo da samo ako smo među svetskim liderima ima neke šanse za
nas. Ili to ili magareća klupa! A niko nije napredovao sedeći u magarećoj
klupi.
Umesto da prihvatimo da naš jezik ima
dva ravnopravna pisma sve agresivnije kreću u kampanju ljudi koji bi da
latinicu proteraju iz našeg jezika. Umesto da upijamo nove reči u naš
jezik i tako ga bogatimo mi se borimo da u jezik ne uđe puno reči.
Umesto da na neki drugi način čuvamo ćirilicu, ti ljudi predlažu da
izbacimo latinicu. Nonsens!
